СВЕТСКИ ДАН КЊИГЕ: Прва колекција сиве литературе у Србији

Поводом Светског дана књиге и ауторских права Универзитетска библиотека „Светозар Марковић“ 23. априла 2014. у 12 часова у сали на првом спрату представља почетак рада на првој колекцији сиве литературе у Србији.

Сива литература обухвата материјале као што су каталози производа, упутства за употребу, извештаји, радни папири истраживачких група, необјављени рукописи, брошуре, блогови, и слично. Ову литературу не контролишу комерцијални издавачи, јер примарна намера аутора није објављивање дела.

 

Тему сиве литературе осветлиће кроз предавање „Могућности за развој сиве литературе у библиотекама Србије“ библиотекари Милена Костић и Емила Митић.

 

Прва колекција сиве литературе у Србији се развија у оквиру пројекта Министарства културе и информисања Владе Републике Србије Универзитетска библиотека „Светозар Марковић“ за јавну и високошколску мрежу библиотека: пренос знања, садржаја и програма.

 

О сивој литератури

 

Сива литература (grey literature) се доста разликује од класичне литературе, часописа и књига. Она обухвата неформално објављен писани материјал у коме се основне информације о тексту, као што су име аутора, датум издавања или издавачка кућа, не могу лако пронаћи. Под сиву литературу спадају многе врсте докумената у штампаном и електронском облику настале на свим нивоима власти, у академској, пословној и индустријској средини. Ова врста материјала представља важан извор информација за истраживаче јер је аутентична, оригинална и актуелна. Колико је она важна говори податак да удео сиве литературе цитиране у публикацијама из различитих научних дисциплина заузима значајни проценат (нпр. у библиотечко-информационим наукама износи око 20% свих извора информација).

 

Резултати истраживања су често детаљнији у извештајима, докторским дисертацијама и зборницима него у часописима и дистрибуирани су чак 12 или 18 месеци пре него што се објаве на неком другом месту. Поједине чињенице се појављују само у сивој литературе.

  

Међутим, сива литература није строго везана за научна истраживања, нити је ограничена на једно поље науке. Напротив, у питању су врло различити материјали, почев од докторских дисертација, преко техничких извештаја владиних агенција, до информација о производима, брошура, водича, блогова, необјављених рукописа, билтена, упутстава за употребу, и слично.

  

 

Концепт сиве литературе настао је седамдесетих година прошлог века када Чарлс Огер у првом издању свога дела, објављеном 1975. године, говори о извештајима, о њиховом великом броју који се свакодневно значајно увећава и о томе како их је, библиотекарски, тешко класификовати и представити, али са друге стране и о њиховом растућем утицају на научна истраживања, што је у потпуном складу са оним што се данас зове сива литература.

Више информација о сивој литератури биће доступно од 23. априла 2014. на страници Универзитетске библиотеке http://unilib.rs/sivaliteratura