Сива
литература обухвата материјале као што су каталози производа, упутства за употребу,
извештаји, радни папири истраживачких група, необјављени рукописи, брошуре,
блогови, и слично. Ову литературу не контролишу комерцијални издавачи, јер
примарна намера аутора није објављивање дела.
Тему сиве литературе осветлиће кроз предавање „Могућности
за развој сиве литературе у библиотекама Србије“ библиотекари Милена Костић и
Емила Митић.
Прва колекција сиве литературе у Србији се развија у
оквиру пројекта Министарства културе и информисања Владе Републике Србије Универзитетска библиотека „Светозар
Марковић“ за јавну и високошколску мрежу библиотека: пренос знања, садржаја и
програма.
О сивој литератури
Сива литература (grey literature) се доста разликује од класичне
литературе, часописа и књига. Она обухвата неформално објављен писани материјал
у коме се основне информације о тексту, као што су име аутора, датум издавања
или издавачка кућа, не могу лако пронаћи. Под сиву литературу спадају многе
врсте докумената у штампаном и електронском облику настале на свим нивоима
власти, у академској, пословној и индустријској средини. Ова врста материјала
представља важан извор информација за истраживаче јер је аутентична, оригинална
и актуелна. Колико је она важна говори податак да удео сиве литературе цитиране
у публикацијама из различитих научних дисциплина заузима значајни проценат
(нпр. у библиотечко-информационим наукама износи око 20% свих извора
информација).
Резултати истраживања су често детаљнији у извештајима, докторским
дисертацијама и зборницима него у часописима и дистрибуирани су чак 12 или 18
месеци пре него што се објаве на неком другом месту. Поједине чињенице се
појављују само у сивој литературе.
Међутим, сива литература није строго везана за научна истраживања, нити
је ограничена на једно поље науке. Напротив, у питању су врло различити
материјали, почев од докторских дисертација, преко техничких извештаја владиних
агенција, до информација о производима, брошура, водича, блогова, необјављених
рукописа, билтена, упутстава за употребу, и слично.
Концепт сиве литературе настао је седамдесетих година прошлог века када
Чарлс Огер у првом издању свога дела, објављеном 1975. године, говори о
извештајима, о њиховом великом броју који се свакодневно значајно увећава и о
томе како их је, библиотекарски, тешко класификовати и представити, али са
друге стране и о њиховом растућем утицају на научна истраживања, што је у
потпуном складу са оним што се данас зове сива литература.
Више информација о сивој литератури биће доступно од
23. априла 2014. на страници Универзитетске библиотеке http://unilib.rs/sivaliteratura