ВЫСТАВКА: Печатное издание Сретенской конституции 1835 года

По поводу 15.02, дня государственности Республики Сербии, в Университетской библиотеке "Светозар Маркович" проводятся торжества в память о Первом сербском восстании и Сретеской конституции выставкой несколько ретких экспонатов, включая и печатное издание Сретенской конституции 1835 года.

Изложене су књиге о Првом српском устанку из фонда Одељења реткости Универзитетске библиотеке – записи Вука Стефановића Караџића објављени у „Даници”, дела Леополда Ранкеа, Доситеја Обрадовића, Јована Хаџића, Лазара Арсенијевића-Баталаке, Николаја Федоровича Дубровина, Петра Радовановића, Алексе Ивића. Посебно је занимљиво писмо књижевника Јоакима Вујића који, после боја на Мишару, 15. августа 1806. године,  јавља из Земуна свом пријатељу „да су Турци код Шабца од Сервијанаца скоро са свим побијени, и да често видим их како по Сави мртви пливају са њиовим коњима.”

 

Заинтересовани грађани могу сваког радног дана од 8 до 20 часова да посете изложбу, а стручно вођење кроз изложбу обезбеђено је радним данима од 8 до 14 часова. Изложба ће бити отворена од 14. до 28. фебруара 2013.

 

О Сретењском уставу

 

Дан државности Србије је спомен на дан када је на збору у Орашцу 1804. године Карађорђе Петровић изабран за вођу устаника, што се сматра за тренутак почетка Првог српског устанка, као и на дан када је на скупштини у Крагујевцу 1835. године први пут донет највиши општи правни акт српске државе – Сретењски устав. Први српски устанак је, без сумње, пресудни догађај у историји српске нације, јер са њиме настаје и модерна српска држава.

 

Сретењски устав, чији је аутор Димитрије Давидовић, издавач првих српских дневних новина (Новине сербске), није значајан само као први, већ и као устав који се, за своје време, одликовао модерношћу и либерализмом, неочекиваним у полусамосталној држави која је једва закорачила у процесе политичке, привредне и културне изградње. Мада је Први српски устанак после девет година завршен војним поразом и мада је Сретењски устав после месец дана био укинут, они свеједно остају темељи модерне српске државности, зато што су након слома 1813. године уследиле нове оружане и дипломатске борбе за аутономију и независност и зато што су након Сретењског дошли нови устави, који су Србију све више приближавали идеалу правне и демократске државе.

 


13 - 02 - 2013