Перцепције

15. априла у Уметничком центру Универзитетске библиотеке "Светозар Марковић" отворена је изложба Перцепције Маје Бегановић и Дарка Трајановића.

Изложба Перцепције, Маје Бегановић и Дарка Трајановића представља занимљив дијалог два уметника који у различитим медијима и са различитих позиција посматрају и тумаче свет.

 


Погледи


Маја Бегановић


Видео рад


 

~ауторка о свом раду~



 

Погледи је видео рад који говори о мојој фасцинацији погледима бебе.


Када се родимо не треба нико ничему да нас учи, све је ту око нас само треба посматрати, што ми када смо тако мали и радимо. На тај начин ми упијамо све из средине или оно што на нас оставља највећи утисак. На тај период углавном немамо сећање, о томе нам углавном само причају.


 

Касније долази свест о себи и губљење или смањење могућности упијања. Долазе страхови и човек се труди да све то надомести радом.


Овим видеом сведочим о погледима једног малог човека коме ћу касније о свему томе причати.


Сведочење других нас суочава са друштвом. Постојимо у односу на некога, у односу на нешто. Човек не може постојати сам. Јединка сама не би преживела. 


~О изложби~


Видео рад младе уметнице, Маје Бегановић, под сугестивним називом Погледи, сублимира најједноставнију људску представу о реалности  и поставља је као један од фундаменталних елемената самоспознаје, кључног питања којим се бави уметнички рад ауторке.


Уметница инспирацију за овај рад проналази у сопственој интими, у свом окружењу, свом детету чиме се недвосмислено поставља у индивидуалистички контекст постмодернизма. Видео рад Погледи  заузима нешто другачији угао гледања, јер се уметница поставља у улогу малог детета, бебе, која интензивно учи о свету и о себи визуелно учитавајући чак и најједноставније визуелне надражаје.  Премда се ауторка наизглед измешта из сопственог микрокосмоса, она ипак не прекида са анализом сопственог бића, и повезивањем, а можда чак и супротстављањем две стране своје личности – улоге уметнице и улоге мајке. Посматрајући свет кроз отворене очи детета, уметницаприказује референце из сопствених дела, које се нижу као елементи свакодневног окружења: крупан кадар траве каоједан од лајт мотива рада Маје Бегановић, апстрактне слике уметнице… И све се завршава задржавањем погледа на две пчеле, дечје играчке које су, за разлику од претходних сцена у видео раду, праћене звуком.


Уметница тежи да нам представи чисту свест, без страхова, без укаљаности и усађених социјалних норми, како упија и схвата реалност, а као реалност представља и једном таквом најискернијм погледу излаже сопствени рад. Овим чином она себе разоткрива и дефинише као уметницу и повезује то са чињеницом да је постала мајка. Дечји поглед се задржава на играчки, која није случајно у облику пчеле. Пчеле су симбол новог поретка у њеном животу, али и симбол уређења свести одрасле индивидуе. Људска свест се формира од најранијег детињства, на њу утичу бројни фактори везани за одрастање и она се више никада не може вратити у своје првобитно стање. Надражаји које човек прима у детињству, сугерише нам овај рад, се складиште дубоко у подсвести, и премда их се нећемо сећати, “причаће нам о томе”, а они ће из дубине бића управљати нашим одлукама. Ова апрстрактна идеја Маје Бегановић потиче од промишљања о веома материјаном концепту дишановског ready-made-a – наша подсвест је дата, она је ready-made. А уколико је ready-made есенцијално, прото-концептуално уметничко дело, онда је можда наша подсвест направљена као прото-конституент појединца.


Ликовна обрада видео рада је сасвим једноставна, премда не и небитна. Та једноставност, јасни и сведени облици у кадру кореспондирају са идејом основног погледа и првих читања реалности. Музика на крају рада има значај музичке коде, која композиционо заокружује дело.


Видео рад Погледи се може посматрати као продужетак концептуалног опуса Маје Бегановић и као увод у ново поглавље њеног стваралаштва. Кроз ово дело она успева да апсорбује нову улогу мајке у већ изграђену свест о себи као о уметници, док истовремено обрађује тему упознавања себе која је константно заокупља и инспирише. 


 

Ана Бамбић Костов


 






 

Машине


Дарко Трајановић

 



~аутор о свом раду~


Серијал радова “Машине” тематизује компјутерску технологију и индустријски напредак. Наука је развојем информационих технологија створила могућност уласка у сајбер-свет кибернетике. То је паралелни свет онога што називамо реалношћу стварног света.  Према Вирилиу, онај моменат када виртуална реалност надвлада праву биће катастрофалан по човечанство.

 









~О изложби~

 

Серија радова Дарка Трајановића под називом Машинеприказује уметникова промишљања о технолошком аспекту доба у коме живимо. Аутор своју пажњу усмерава у правцу идеје Луиса Мамфорда, да су машине одувек биле пратилац човека, и да машина није нужно компликовани апарат каквим је данас замишљамо.

 

Уметник разрађује ову идеју и смешта је у савремени контекст. Он апстрахује техничке елементе спајајући их у ликовну сугестију о неодвојивости данашњег човека од машине. Полазећи од премисе да је човек од свог постанка био везан за различита оруђа, уметник констатује интензитет те везе у садашњости и фокусира се на неизбежно, али и неопходно, присуство машина.

 

Хладним и тамним колоритом Трајановић сугерише елементе кабастих металних делова тешке машинерије, фабричке хале, металне ограде, који у коегзистенцији стварају једну тмурну, апокалиптичну атмосферу дела. Акценти црвене боје су ретки, али упечатљиви, и могу се читати као симбол присуства органског насупрот машини, постојања човека у симулакруму технологије. Мешањем алузивних техника и приступа, коришћењем провидне фолије и синтетичких боја, уметник подвлачи слојевитост проблематике којом се бави и истиче њену актуелност.

 

Уметник контемплира о улози и развоју машина у контексту данашњице, а паралелно преиспитује ролу човека у таквој квази бионичкој симбиози. Шта би било када бисмо раздвојили машину и човека? Да ли је то уопште могуће? Ово су само нека од питања на која инспирише серија радова Дарка Трајановића. 


Ана Бамбић Костов


 


Биографије аутора


Дарко Трајановић

је визуелни уметник који креира радове у разноврсним медијима као што су: слике, објекти, инсталације, перформанси и видео радови.

Дипломирао (2005), магистрирао (2008) и докторирао (2012) на Факултету ликовних уметности у Београду на сликарском одсеку.

Излагао на преко 30 колективних и 15 самосталних изложби у земљи и иностранству. Члан УЛУС-а од 2006.

 

Маја Бегановић

1980. Сарајево, БИХ

maja_beganovic@yahoo.com


Образовање:

2007. Дипломирала на Факултету ликовних уметности у Београду

2008.  Члан УЛУС – а у секцији проширених медија


Самосталне изложбе:


2012.

07.12.-31.01.2013. „Уметничке интервенције“, кустос Зара Аудиелло, Беопројект, Београд, Србија
23.10.-30.10. Ништа, кустос Биљана Томић, Магацин у Краљевица Марка, Београд, Србија


2011.

27.04.-30.04. „Артикулатор“, видео рад и дигитални принтови, кустос Биљана Томић, Магацин у Краљевића Марка, Београд. Пројекат рађен са Дарком Трајановићем.


2009.

01.12.-07.12. Оријентација, видео рад, кустос Биљана Томић, Магацин у Краљевића Марка, Београд
04.08.-09.08. Субјект који спознаје себе, видео инсталација, Ања Обрадовић, Дом омладине, Београд, Србија


Групне изложбе:


2011.

07.10.-29.01.2012. Кућа, кустос Аурора Фонда и Зара Аудиелло, Галериа д’Арте Модерна Палаззо Форти, Верона, Италија

27.08. (А)ФЕВ-Фестивал експерименталног филма и видеа, кустос Лена Франолић, Трг Кмплин, Крк, Хрватска


2010.

30.08.-07.09. Реал Пресенце, кустос Биљана Томић и Добрила Денегри, Реx, Београд, Србија


2009.

02.07.-05.08. Терарорија, кустос Марко Лађушић, БЕЛЕФ, Београд, Србија

16.05. Ноћ Музеја, кустос Биљана Томић, Кућа Боре Станковића, Врање, Србија


2007.  

15.05.-22.05. Инбетwеенес, Балкан: метафора промене, кустос Лудовико Пратези И Добрила Денегри, Цомплесо ди Сан Мицхеле а Рипа Рим, Италија


2006.

30.09.-07.10.  Беле ноћи, Културно информативни центар, Скопље, Македонија

21.09. Тражење праве мере, „У време невидљивости“, кустос Биљана Томић, БИТЕФ, Београд, Србија

18.09. – 29.09. Медитерански уметнички скуп „Бомбарт“, кустос Паола Адризола и Хела Бонаћи, Језеро Бомба, Абруцо, Италија

11. 07. – 30.07. Изложба догађај „Прогресивне наде“, кустос Биљана Томић, Галерија Хаос, Београд