Пауза ll

Дана 9. маја у 19 часова у Уметничком центру Универзитетске библиотеке „Светозар Марковић" биће отворена је изложба „Пауза ll" Ружице Бајић Синкевић и Александре Здравковић

Ако се позовемо на гетеовску идеју да се из света најбоље може побећи уз помоћ уметности, концепт заједничке изложбе Ружице Бајић Синкевић и Александре Здравковић, под називом „Пауза ll“ постаје представа једне савремене врсте критичког ескапизма.

Ослањајући се на класичне идеје старих мајстора, Ружица Бајић Синкевић разрађује тему мементо мори кроз две различите серије радова које истичу дуалитет њеног промишљања. Изложени радови исказују јасан постмодернистички приступ актуелним темама, при чему она инспирацију црпи, поред текућих проблема из околине, из класичних тема у уметности, као и из личне професорске праксе. 




Серија слика малог формата, „Чекачи“, јесте класицирајућа прича о потрази за духом у савременом свету у коме су духовност и интелект постали изгнаници. Усамљенички карактер чекача евидентан је чак и када су насликани као група у датој ситуацији. У даљину загледане фигуре су окружене празним плохама плаво-сиве, које истовремено асоцирају на мирну површину воде или празнину неба и сугеришу неизвесност, као и усамљеност индивидуе у тренуцима самопреиспитивања, у којима се крај живота разоткрива као једина извесна реалност. Рефлексивну атмосферу наглашава пастелни тон, намерна нејасноћа лика, као и модернистичка обрада слике.

Принтови из серије „Playboy anatomy“ су комуникативнији вид обраде главне теме. Уметница на пластичним принтовима дуплерица и насловница Плејбоја интервенише рапидографом, сецирајући наше представе о савременој лепоти жене. Прецизан анатомски цртеж скелета прати тело фотографисане старлете и истовремено га анализира, чиме разоткрива колико је фотошоп, уз савремене програме за обраду фотографија, утицао на измену природне анатомије. У складу са новинским карактером предлошка, уметница око фигуре исписује, то јест штампа текст, готово манифестно – МЕМЕНТО МОРИ, као и пароле које исказују њен лични став. Огољавањем опште прихваћених актуелних виђења женске лепоте, Ружица недвосмислено позива на суочавање са реалношћу и са пролазношћу живота.

Као реакција на строгост опомињућих порука из радова Ружице Бајић Синкевић, настала је инсталација Александре Здравковић под називом „Место за одмор“. Њен аморфни карактер чини је прилагодљивом сваком (изложбеном) простору, који овом приликом диктира касетирана таваница галерије.

„Ментална бука“ коју доживљавамо услед разних врста медијског глобално-локалног загађења нас наводи на потребу за осамом и медитацијом. Уметница предлаже место на коме ћемо моћи да се ослободимо унутрашњег оптерећења и постигнемо емотивно-рефлексивни баланс. Она креира простор, нежно ограђен густим ресама од свиленог конца, које нас макар на кратко, могу заштитити од негативних утицаја околине. Јарка боја реса доминира простором и не дозвољава нам је не приметимо, а истовремено нас мами својом нежном текстуром и наводи нас да направимо паузу. Сугестивно и пријатељски, „Место за одмор“ нам пружа тренутно окриље и подстиче оптимизам, док боји свет у лепшу боју.Заједничка изложба је постала и повод за заједничку уметничку акцију две ауторке. Александра Здравковић је пружила подлогу за интервенцију Ружице Бајић Синкевић у виду такозваних “људића” преузетих из представе “Папирнати Пинтер”. Као сценограф и дизајнер папирних лутака, Александра је представи-омнибусу од четири политичка комада Харолда Пинтера дала мистичну и интимну димензију источњачког позоришта сенки. Поводом ове поставке, папирни људи из сценографије су преузети да би добили нову улогу - улогу “света”, друштва, модерног човека, нас самих. Као такве их посматра Ружица Бајић Синкевић, интервенише рапидографом као на радовима из серије “Плаyбоy анатомy”, и сецира сваки мали папирни људски обрис. Притом, она не анализира и не испитује тачност анатомског приказа, већ само констатује људскост, али и суштинску једнакост између људи. Спојивши своја два различита, али ипак комплементарна израза, у један конкретан рад, две уметнице поручују да је наш век превише кратак да бисмо га провели у константном ишчекивању “бољег сутра” или под непрекидним оптерећењем стресова свакодневице.

Разложан и алузиван назив изложбе - Пауза II - описује став две ауторке према квалитету савременог живота. Брзина одвијања догађаја, инстант комуникације, вечито стремљење материјалном довели су до општег отупљења чула, интелекта и основне емпатије. Свима нам је потребна пауза, одмор, тренутак у којем ћемо се посветити себи у духовном и интелектуалном смислу, да бисмо из тог момента промишљања изашли као бољи људи. Ружица Бајић Синкевић и Александра Здравковић, са два различита полазишта, предлажу пут средине, једини златан и једини здрав, пут у коме би свако од нас постигао своју личну равнотежу. 

Ана Бамбић Костов