ХЕРОЈСКО ДОБА ФИЛОЗОФИЈЕ

У понедељак, 3. новембра 2014. у 13. сати у Универзитетској библиотеци ''Светозар Марковић'' (Булевар краља Александра 71) свечано ће бити отворена изложба ХЕРОЈСКО ДОБА ФИЛОЗОФИЈЕ: филозофи немачког класичног идеализма – Кант, Фихте, Шелинг, Хегел.

Изложбу отвара проф. др Милош Арсенијевић, декан Филозофског факултета у Београду, а поздравне речи упућују проф. др Александар Јерков, директор Универзитетске библиотеке и Матијас Милер Вифериг, директор Гете института у Београду. О филозофима немачког класичног идеализма говори проф. др Здравко Кучинар. Аутори изложбе и пратећег каталога су Драгана Михаиловић и Вука Јеремић, библиотекари саветници у Универзитетској библиотеци. 

 

Изложба у част филозофа немачког класичног идеализма означава почетак договорене дугорочне сарадње између Универзитетске библиотеке “Светозар Марковић“ и Филозофског факултета у Београду. Херојско доба филозофије  је прва публикација  у пројектованој колекцији насловљеној Великани филозофских наука, кроз коју ће бити представљене кључне фигуре филозофије, психологије, социологије и сродних наука. Непосредан повод  јесте подударање годишњица рођења и смрти Имануела Канта и годишњица смрти Ј. Г. Фихтеа и Ф. В. Ј. Шелинга. A како без увида у дело и утицај  Г. В. Ф. Хегела није могуће стећи потпуну представу о немачком класичном идеализму, овај филозоф је неизоставно придружен претходно поменутим.

 

Јубилеји филозофа немачког  класичног  идеализма обележавају се са намером да, осим  живота и стваралаштва великих мислилаца, такође буде представљен и један  блистав и непоновљив период у коме је филозофија постигла најинтензивнији развој у својој историји од античких времена. Импресивно је што се узлет немачке филозофске мисли  десио у једном изванредно кратком временском периоду – од објављивања Кантове Критике чистог ума 1781. године до појављивања Хегелове Феноменологије духа1807.  што је отприлике око четврт века.

 

Каталог садржи преглед живота и стваралаштва ових мислилаца кроз четири упоредна тока, смештена у културно-историјски оквир Немачке тога доба, који обухвата период од Кантовог рођења до Шелингове смрти – низ од укупно 130 година. Да би се стекла потпунија представа о  духу тих изузетних година, паралелно са детаљима из биографија ових филозофа у хронологију су укључени и осврти на  преломне друштвено историјске догађаје као и на централна епохална питања. Уз  упоредну хронологију Канта, Фихтеа, Шелинга и Хегела, опремљену разнородним илустративним материјалом и допуњену приказом развоја немачке  књижевности у време када она такође доживљава свој врхунац управо у чврстом преплету са филозофијом, дата су и крајње сажета али незаобилазна подсећања на њихове међусобне односе, живу предавачку праксу, садржину њихових радова и основне филозофске идеје. Многобројни фрагменти из различитих тумачења приложени су уз хронологију као подстицајне упутнице за додатну литературу, при чему је предност дата домаћим тумачима и универзитетским професорима филозофије.

 

Од велике важности за Универзитетску библиотеку је прилика да представи богатство свога фонда и подсети  кориснике на  вредну колекцију оригиналних и преведених дела најзначајнијих немачких филозофа, без чега није могуће започети било какво проучавање њиховог стваралаштва.

На изложби се могу видети дела четири филозофа из библиотечког фонда на немачком језику као и наши преводи. Универзитетска библиотека „Светозар Марковић“ може се похвалити да у свом фонду поседује изузетно вредно и ретко оригинално прво издање Кантовог првог дела Gedanken von wahren Schätzung der leben Kräfte  из 1746. године, кao и скоро све преводе дела Канта, Фихтеа, Шелинга и Хегела на наш језик. За студенте и истраживаче може бити корисна библиографија ових књига која је дата у каталогу а која садржи преко 300 библиографских јединица. 

 

Посебно место у каталогу и на изложби имају најновија немачка издања која садрже тумачења дела филозофа немачког идеализма, а које је Универзитетској библиотеци поклонио Гете институт у Београду, чиме је у важном сегменту обогаћен фонд, а корисницима пружена нова литература о Канту, Фихтеу, Шелингу и Хегелу.